Poliranje i uklanjanje patine

Od samog početka izrade primitivnog nakita, pa sve do današnjih dana težnja je ostala ista – uraditi nakit koji će privlačiti pažnju sjajem, lepotom i naravno, vrednošću. Da bi se to postiglo neophodno je veoma kvalitetna završna obrada, odnosno primena obrade koja će dati završni izgled koji je predviđen dizajnom nakita.

Poliranje

Poliranje spada u završnu obradu nakita i deo je procesa izrade kojim se, uz odgovarajuće prethodne uslove, dovodi nakit do potpunog i željenog izgleda, sjaja i kvaliteta površina.
Postoji zaista veliki broj procesa završne obrade i veliki izbor opreme za ovaj proces. To govori o važnosti završne obrade ali jednako o tome da nema univerzalnog rešenja za postizanje konačnog izgleda nakita. Koji će se način završne obrade primeniti i koja vrsta opreme zavisi od vrste nakita, od željenog izgleda površina, od toga da li se radi o pojedinačnoj ili serijskoj izradi i o nizu drugih uslova.
U veoma drugom vremenu, vekovima, završna obrada zasnivala se na dugotrajnom strpljivom i veoma jeftinom radu radnika. Sredstva su bila primitivna, uglavnom prirodni abrazivi različite finoće i oblika. Radilo se alatom sa ručnim pogonom i pored korišćenja ovako primitivnih sredstava, zahvaljujući velikom radu izrađivani su izvanredni primerci nakita kojima se i danas dive ljubitelji nakita.
U devetnaestom i početkom dvadesetog veka, sa pojavom serijske i masovne proizvodnje nakita, razvijaju se novi postupci i oprema koja omogućuje kvalitetnu završnu obradu sa malo ljudskog rada.
Opšti cilj savremenih postupaka i uređaja za završnu obradu je da se postepeno napuste pojedinačno mehaničko poliranje, a da se sve više primenjuje kombinacije masovnih postupaka u dva ili tri stepena, na primer, elektro hemijsko poliranje u prvom stepenu i glancanje u bubnjevima u drugom. Ili, prvostepeno poliranje u magnetiku a drugo-stepeno glancanje u bubnju sa nisko abrazivnim drvenim komadima.

Jedan od najstarijih metoda koja je i danas dosta široko rasprostranjena je cijanidno hemijsko poliranje zlatnog nakita.
Suština cijanidnog hemijskog poliranja je brzo rastvaranje površinskog sloja nakita delovanjem cijanida i kiseonika. Rastvaranjem površinskog sloja uklanjaju se svi oksidi bakra, srebra i drugih metala koji su nastali tokom livenja ili žarenja. Uklanjanjem oksida dolazi se do čistog metala a samim tim i do visokog sjaja.
Jedan važan nedostatak ove metode je što podjednako uklanja tanak sloj sa cele površine, što znači da je pre ovog tretmana neophodno mehaničko brušenje radi uklanjanja neželjenih delova površine. Drugi nedostatak je vezan za izuzetnu otrovnost cijanida. Ovaj drugi nedostatak je jedan od glavnih uzroka relativno kratkog prosečnog životnog veka zlatara koji se bave proizvodnjom nakita.

Umesto ove metode primenjuju se novi uređaji na bazi mehaničkih delovanja (magnetno, centrifugalno poliranje) i bescijanidno elektrolitičko poliranje. Svaka od navedenih metoda ima pozitivnih i negativnih strana, ali su sve daleko bezbednije.

U pokušaju da postupak poliranja poboljša a da poliranje bude bezbedan za zdravlje Gold Lux je razvio više uređaja i sredstava za poliranje. Osnovna podela je na uređaje i sredstva za mehaničko poliranje i uređaje i sredstva za elektro-hemijsko poliranje.

• Elektro-hemijsko poliranje
  • Uređaj za elektro-hemijsko poliranje nakita sa bubnjem
  • Pribor za elektro-hemijsko poliranje zlatnog nakita
• Mehaničko poliranje
  • Mašina za poliranje sa bubnjem
  • Polir mašine sa sistemom za odsisavanje prašine
  • Paste za poliranje

Uklanjanje patine

Ređe je deo završne obrade a mnogo češće poseban posao u zlatarstvu i vezuje se za čišćenje i održavanje nakita. Kraj završne obrade nakita je čišćenje od svih vrsta prljavština koje se javljaju u procesu izrade i završne obrade. Povremeno čišćenje nakita neophodno je i u toku korišćenja i dugotrajnog stajanja usled patiniranja i zamašćivanja. To posebno važi za nakit na prstima i rukama, pošto je on najviše izložen fizičkim i hemijskim uticajima.
Legirni metali koji se koriste u zlatarstvu daju osnovnim metalima zlatu ili srebru, znatno bolja mehanička svojstva ali unekoliko smanjuju otpornost na korozivne uticaje i patiniranje površine nakita.
Vekovno iskustvo u izradi legura za nakit dovelo je do standardnih legura zlata u pogledu mehaničkih kvaliteta (otpornost na kidanje, tvrdoća, kovnost), hemijske otpornosti i cene.
Standardni legirni metali za zlato su srebro, bakar, cink i nikl za belo zlato a za srebro bakar. Promenom sadržaja legirnih metala u okviru neke finoće legure dolazi do znatnih promena u boji i osobinama legure kao i otpornosti na patiniranje.
Legirni metali imaju različitu hemijsku postojanost prema delovanju atmosferskih uticaja i hemikalija. Ovi metali uneseni u leguru sa zlatom na površini legure izloženi su delovanjima na koja nisu otporni.
Promene na površini nakita koje dolaze od patiniranja legirnih metala u skladu su sa njihovim sadržajem. Zbog toga su legure zlata 585, na primer, otpornije na patiniranje od legura 333.

Uklanjanje patine je posebno važno za srebrni nakit budući da je srebro naročito podložno patiniranju.

Sa idejom da uklanjanje patine od nošenja ili stajanja nakita u izlogu, pojednostavi i maksimalno olakša Gold Lux je razvio Uređaj za uklanjanje patine i pranje srebrnog i zlatnog nakita