Probne kiseline

Najšire rasprostranjena metoda utvrđivanje finoće i prisustva plemenitih metala u predmetima nepoznatog sastava obavlja se pomoću ogreba na probnoj pločici i probnih kiselina. Tačnost ove poredbene metode najviše zavisi od kvaliteta probnih kiselina i delimično od umešnosti onoga koji predmet testira.

Probnim kiselinama se proveravaju predmeti od sledećih metala:

• Zlato,
• Srebro,
• Platina

Probne kiseline
Probne kiseline su smeše mineralnih kiselina ili soli koje su rastvorene u destilovanoj vodi. Probne kiseline se drže dobro zatvorene u staklenim ili plastičnim bočicama. Koristi se stakleni čep za nanošenje kiseline na crtu ili kapalica koja daje po jednu kap.
Bočice sa kiselinama ne treba da budu dugo otvorene pošto isparavaju i slabi im tačnost određivanja. Za ispitivanje zlata i srebra koriste se probne kiseline različitih sastava koje odgovaraju finoći legure.
Probne kiseline svih proizvođača isparavaju vremenom, tako da se i najskuplje plaćene kiseline moraju proveravati i vremenom menjati.

Proces ispitivanja
Pre ispitivanja potrebno je da se predmet očisti od masnoće i oksidacije a naročito od eventualnih galvanskih prevlaka.
Ispitivanje predmeta od plemenitih metala pomoću probnih kiselina obavlja se na specijalnom (lidijskom) kamenu a dobro je raspolagati i probnim iglama za ispitivanje.
Postoje značajne razlike u načinu ispitivanja probnim kiselinama predmeta od: zlata, srebra i platine. Proces ispitivanja finoće predmeta od zlata je najselektivniji i jasno definisan, dok ispitivanje predmeta od srebra zahteva više iskustva.